Псефотуси

Psephotus haematonotus

Певајући папагај (Psephotellus haematonotus) – мужјак

Псефотуси су мали дугорепи папагаји, који насељавају југоисточну и централну Аустралију. Читава група папагаја носи назив по старој номенклатури, по којој ове птице припадају роду Psephotus – по новој номенклатури  псефотуси су сврстани у род Psephotellus (по неким ауторима Psephotellus је подрод у оквиру рода Psephotus). Роду Psephotellus припада 4 врстe папагаја:

  1. Psephotellus haematonotus –  певајући папагај (певајући псефотус),
  2. Psephotellus varius – вишебојни псефотус (мулга папагај),
  3. Psephotellus dissimilis – црноглави златнорамени псефотус,
  4. Psephotellus chrysopterygius – златнорамени псефотус.

Неки авикултуристи псефотусе, заједно са представницима родова Neophema, Northiella и Neopsephotus, сврставају у групу „травнатих папагаја“ (на енглеском језику – „grass parakeets“, „grasskeets“). Назив „травнати папагаји“ су добили због тога што, у потрази за храном, највећи део дана проводе на тлу, у стаништима са високом травом.

Напомена: С обзиром да су, према најновијој систематици, псефотуси сврстани у род Psephotellus (del Hoyo and Collar 2014), у тексту је коришћена нова номенкалтура, с тим да домаћи назив ових папагаја није мењан.

Опште карактеристике псефотуса

Главне одлике псефотуса су живописно обојено перје, релативно дуг реп у односу на тело и оглашавање прелепим песмама – због последње одлике домаћи назив за врсту Psephotellus haematonotus јесте „певајући папагај“. Псефотуси су мали папагаји дужине 26-28 cm и масе од 50 до 85 g. Једна од најлепших одлика псефотуса је живописно обојено перје мужјака, које је у основи зелене (Psephotellus haematonotus) или плаве боје (Psephotellus dissimilis, Psephotellus chrysopterygius и Psephotellus varius). Мужјаци се јасно разликују од женки које су знатно неупадљивије, са перјем зелене, браон и сиве боје. Млади се од одраслих разликују по слабијим тоновима боја перја, по чему више подсећају на женке. Процењени животни век псефотуса зависи од врсте до врсте и налази се у опсегу 10-25 година.

Psephotus dissimilis -Australia -pair-8

Psephotellus dissimilis – пар – By birdphotosneill (Hooded ParrotsUploaded by snowmanradio) [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons


Распрострањеност

Псефотуси настањују готово цео аустралијски континент, с тим да нису све врсте подједнако широко распрострањене. Ово се посебно односи на врсте Psephotellus dissimilis и Psephotellus chrysopterygius, којe настањују мања подручја у северној Аустралији. У станишта карактеристична за псефотусе спадају слабо пошумљена, жуновита и травната подручја. Вишебојни псефотус (Psephotellus varius) настањује подручја западне Аустралије, за која је карактеристична Acacia aneura („мулга дрво“) – отуда је вишебојни псефотус у литератури авикултуриста познат и као „мулга папагај“. Неке популације певајућих папагаја, за које се претпоставља да су настале од птица одбеглих из заточеништва, настањују градска подручја југоисточне Аустралије.

Narrow leafed mulga

Acacia aneura (мулга дрво) – By Mark Marathon (Own work) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons


Исхрана

Основна храна псефотуса су семенке, цветови и листови зељастих и дрвенастих биљака које настањују сушна подручја Аустралије. Неке од врста биљака којима се псефотуси хране су: Schizachyrium spp., Scleria spp., Melaleuca spp., Digitaria ciliaris, Alloteropsis semialata, Eriachne ciliata, Echinochloa colоna и друге. Обично се могу видети како се хране у мањим групама, неретко са другим врстама папагаја (родови Barnardius, Platycercus, Eolophus и др.), са којима деле станишта. За врсте Psephotellus haematonotus и Psephotellus varius је карактеристично да се хране претежно семењем трава, док се Psephotellus dissimilis и Psephotellus chrysopterygius, поред хране којом се хране претходно поменуте врсте, хране цветовима, нектаром, пупољцима и ситним инсектима.


Понашање

У зависности од врсте, псефотуси формирају групе од неколико (Psephotellus chrysopterygius) до 100 и више јединки (Psephotellus haematonotus). Иако су углавном су толерантни према другим врстама птица, у сезони парења могу бити агресивни. Ову чињеницу треба имати у виду приликом гајења ових птичица у заточеништву. Препорука је да се, у довољно пространим волијерама, не држи више од једног пара. Могуће је гајити их и са другим птицама у истој волијери, али треба пазити на њихово понашање, и одвојити их од осталих птица, уколико почну да се понашају агресивно. Интересантна чињеница је да су псефотуси прилично мирне и тихе птице, што је у супротности са њиховим агресивним понашањем према птицама из своје и других врста.


Размножавање

Као што је поменуто, код псефотуса је уочљива разлика између полова. Сезона парења је условљена падавинама и обично почиње на крају кишне сезоне. Обично се гнезде у дупљама дрвећа (Psephotellus haematonotus и Psephotellus varius) или у термитњацима (Psephotellus dissimilis и Psephotellus chrysopterygius). Женка полаже 4-7 јаја, на којима лежи око три недеље (19-21 дан). Млади оперјавају након 5 седмица, а одраслих јединки попримају са око 6 месеци. Оба пола полну зрелост стичу са 12-15 месеци.

Иако није чест случај, у природи су забележни случајеви настанка хибрида, као последице укрштања Platycercus eximius (розеле) и Psephotellus haematonotus (певајућег папагаја).


Псефотуси у авикултури

Најупечатљивије одлике псефотуса јесу њихова мирна и тиха природа и прелепа песма. Ове особине се нарочито односе на две најзаступљеније врсте у авикултури: Psephotellus haematonotus и Psephotellus varius. Поред ове две врсте, у волијерама авикултуриста је могуће наћи и Psephotellus dissimilis, док је врста Psephotellus chrysopterygius изузетно ретка у природи (процењена је популација од око 1000-2000 јединки) тако да је слабо заступљена код авикултуриста.

Негативна особина ових птичица је њихова агресивност у заточеништву, тако да их не треба са другим птицама, уколико им се не обезбеди довољно велика волијера. Парови стварају јаке везе, и то треба имати у виду у случају да се формирају нови парови од претходно распарених птица. с обзиром да су одлични родитељи, одгајивачи их често користе за одгајање птића других врста папагаја.

Постоји становиште које заступа велики број авикултуриста да се, слично розелама, певајући папагаји не могу успешно припитомити, чак и када су ручно храњени. Иако спадају у стидљивије папагаје, не постоји чврст доказ за тврдњу да се не могу припитомити, с обзиром да се у пракси могу наћи случајеви успешног припитомљавања ових птичица. Оно што је сигурно јесте да им је, слично какарикијима, розелама, неофемама и сличним папагајима потребно посветити много више пажње, како би се припитомили, што правим љубитељима птица свакако није тешко.


Извори

  1. Wikipedia – Psephotellus
  2. Birding buddies – Red-rumped Parrot
  3. Wildscreen Arkive – Golden-shouldered parrot (Psephotellus chrysopterygius)
  4. World Parrot Trust
  5. Australian Government – Department of the Environment
  6. Feeding ecology of Hooded Parrots Psephotellus dissimilis during the early wet season
  7. del Hoyo, J.; Collar, N. J.; Christie, D. A.; Elliott, A.; Fishpool, L. D. C. 2014. HBW and BirdLife International Illustrated Checklist of the Birds of the World. Barcelona, Spain and Cambridge UK: Lynx Edicions and BirdLife International.