Брауноуха пирура


Класификација

брауноухи папагај - женка

Женка брауноухе пируре

Ред: Psittaciformes
Натпородица: Psittacoidea
Породица: Psittacidae
Потпородица: Arinae
Род: Pyrrhura (Bonaparte, 1856)
Врстa: Pyrrhura frontalis (Vieillot, 1818)
Подврсте: Pyrrhura frontalis frontalis, Pyrrhura frontalis chiripepe

Домаћи називи: брауноуха пирура, брауноухи папагај, брауноухи конур.

Страни називи:

  1. енглески: Maroon-bellied Parakeet, Reddish-bellied Conurе, Brown-eared Conure,
  2. немачки: Braunohrsittich,
  3. чешки: papoušek hnědouchý,
  4. пољски: rudosterka kasztanowobrzucha,
  5. руски: Буроухий краснохвостый попугай,
  6. француски: Conure de Vieillot,
  7. италијански: Conuro ventrecastano,
  8. португалски/бразилски: Tiriba-de-testa-vermelha,
  9. аргентински: Chiripepé cabeza verde.

Географска распрострањеност

Популације брауноухих пирура насељавају шумска станишта југоисточног Бразила, Уругваја, Парагваја и северне Аргентине до надморске висине од 1.400,00 m. Поједине популације се могу срести и у насељима, претежно у парковима (чести су у градовима попут Rio de Janeiro-а и São Paulo-а).

pyrrhura_frontalis-mapa

Географска дистрибуција брауноухих пирура


Опште карактеристике

Величина ових папагаја варира од 25-28 cm, укључујући и реп. Одрасле јединке су тешке од 70-90 g. Животни век ових птичица је процењен на 25-30 година.

Доминантна боја је зелена са бронзаним грудним перјем (попут крљушти) и тамно-црвеном бојом на стомаку и челу (због чега врста и носи назив „frontalis“). Примарна летна пера су плаво-зелена са црним врховима. Око очију је присутан кожни бели прстен, док је кљун црне боје. Боју горње стране репних пера чине преливи жуто-зелене и црвене боје. Доња страна репа је црвене боје. Подврста P. f. chiripepe (Азарин конур) има у потпуности зелено-жуту горњу страну репа, по чему се разликује од P. f. frontalis.

Брауноухе пируре најчешће формирају јата од 6-12, али тај број може бити и много већи (до 40 јединки). Приликом тражења хране, ретко се мешају са другим врстама птица. У односу на највећи број врста из рода Aratinga, пируре се не оглашавају често, нити гласно.


Исхрана

Брауноухе пируре се претежно хране воћем и поврћем, листовима и цветовима биљака из окружења (попут Melinis sp., Podocarpus sp., Araucaria sp., Acacia sp. и др.) а понекад и ларвама инсеката.

Иако у заточеништву радо прихватају мешавине зрнасте хране за средње папагаје, никако им не треба базирати исхрану само на овој храни. Обавезно их треба хранити најразноврснијим воћем и поврћем, које је претходно темељно испрано топлом водом, да би се што боље уклонили пестициди којима је прскано. Имајући у виду наведено, ове мале птице треба свакодневно хранити са: јабукама, бананама, крушкама, бресквама, трешњама и другим воћем.

Од поврћа им се може давати: шаргарепа, грашак, спанаћ, броколи и сл., док купус и главичасто поврће треба избегавати. Такође, брауноухи папагаји обожавају млад кукуруз, који ће радо погрицкати директно са клипа, а са посебним задовољством једу и проклијали сунцокрет, просо као и просо у класу. Уколико постоји могућност да се наберу ван градског подручја, маслачак, тачужак (хоћу-нећу) и мишјакиња су увек добродошле на трпези ових малих папагаја.

С обзиром да долазе из тропских предела са много падавина, брауноухим  пирурама је неопходно да у сваком тренутку имају приступ свежој пијаћој води. Појилице треба свакодневно прати текућом водом, често и више пута на дан, јер ове птичице воле да потапају храну у воду и да је, када довољно омекша, једу. Појилице треба с времена на време обавезно прати благим средствима за хигијену. Свакако је раствор сирћета и соде бикарбоне најбоље решење јер су састојци потпуно природни и сам раствор није претерано агресиван.

НАПОМЕНА: Као и свим осталим врстама папагаја, никако им не треба давати авокадо, печурке, качкаваљ, млеко, кафу, слаткише, газирана пића, алкохол, масну и презачињену храну, јер могу бити штетни по њихово здравље!

Размножавање

Брауноухе пируре стичу полну зрелост са приближно годину дана старости. Сезона парења брауноухих пирура у њиховој природној постојбини траје од октобра до децембра. Женка обично снесе од 4-7 јаја. Инкубација траје од 22-24 дана. Младунци оперјавају са око 7 недеља а осамостаљују се са око 11, с тим да остају са родитељима. Забележени су случајеви да младунци из претходног легла помажу родитељима при подизању нових младунаца.

Брауноухе пируре се релативно лако размножавају у заточеништву. Иако се у литератури најчешће наводи да им је потребно обезбедити дубоко гнездо димензија 30,5cm x 30,5cm x 46cm, наши одгајивачи их успешно размножавају и у мањим гнездима. Неки одгајивачи препоручују гнезда у облику латиничног слова Л, како птице не би при уласку у гнездо оштетиле јаја. Такође за овај тип гнезда се сматра да даје већи осећај сигурности родитељима који леже на јајима. Препоручује се да ширина отвора гнезда буде таман толика да птица може ући, никако шира, јер су забележени случајеви одбијања оваквих гнезда. Као подлога унутар гнезда, може се користити тресет у виду доњег и пиљевина у виду горњег слоја.

Не постоји опште правило ко од родитеља лежи на јајима. У највећем броју случајева само женка лежи на јајима, док се врло ретко дешава да ову улогу имају оба родитеља. Иако постоје подаци о томе да се брауноухе пируре могу гајити заједно са другим врстама папагаја, најбоље је одвојити парове у посебне кавезе (волијере) намењене размножавању. Не би требало изводити више од 2 легла по сезони, јер то није добро по здравље птица. Младе пируре је потребно прстеновати прстеном број 5, у периоду од 10-14 дана старости.


Брауноуха пирура као љубимац

Брауноухе пируре су мали живахни папагаји, који нису нарочито бучни у односу на већину конура. Младе пируре се врло брзо прилагођавају на своје нове власнике, чак и када нису ручно храњене. Пошто су енергичне и веома активне птичице, треба им обезбедити велики кавез (минимум величине кавеза за нимфе) који им омогућава да скакућу са стајалице на стајалицу и који је довољно широк да могу потпуно раширити крила. При избору кавеза треба обратити пажњу да не буде поцинкован и да је размак између решетака мали, што није чест случај са великим кавезима. У кавез им треба ставити пар играчака, које с времена на време треба мењати, да им не досаде. Кавез треба поставити на место у стану у којем се проводи доста времена, а које није изложено дејству директног сунца, промаје и грејних тела.

Поред семенске хране за средње и велике папагаје, свакодневно им треба давати храну биљног порекла, која треба да буде застуљена бар 30 % (а по могућству и више) од укупне количине хране која им се даје. Такође, треба им омогућити купање бар 3-4 пута седмично, пошто обожавају воду. С обзиром да у природи спавају у дупљама, препоручљиво је покривати им кавез када спавају, или им поставити кућицу/гнездо уз кавез, у коју могу ући да преноће.

Брауноухе пируре су дуго присутне у волијерама одгајивача. Познато је да су још 20 година прошлог века успешно размножавани (1925. године у Великој Британији, 1928. у Јапану). Такође, деценијама су били једина врста рода Pyrrhura која је размножавана у заточеништвуВелику заступљеност код љубитеља папагаја у иностранству, последица је њихових особина које их чине одличним љубимцима. Због своје интелигентнције, радозналости, енергичности, „ставу“ и могућности да опонашају људски говор (истина, не баш разговетно) брауноухи папагаји су често описивани као „велике птице заробљене у малом телу“. Отуда не чуди чињеница да се и примерци који нису ручно храњени релативно брзо и лако навикну на своје власнике, због чега је ова врста веома популарна међу љубитељима папагаја ван граница наше земље.

И поред сјајних особина, добре прилагођености на наше климатске услове, ова врста је релативно ретка на нашим просторима. Оно што је интересантно је, да је у последње време евидентан пад интересовања за брауноухе папагаје у корист пирура молина (Pyrrhura molinae), највише због прелепих мутација које су одгајивачи успели да добију, а које се не јављају код брауноухих папагаја.


Извори

  1. Law, R., Pyrrhura Parakeets (Conures): Aviculture, Natural History, Conservation, Insignis Publications, 2013.
  2. Soucek, G., Conures (Complete Pet Owner’s Manual), Barron’s, 2009.
  3. Watkins, Anne C., The Conure Handbook, Barron’s, 2004.
  4. Wikipedia – Maroon-bellied parakeet
  5. Word Parrot Trust – Pyrrhura frontalis
  6. Beauty of Birds – Maroon-bellied Conures
  7. xeno-canto
  8. Avibase