Пирура папагаји

Pyrrhura perlata -captive-8a-1c

Црвенотрба пирура (Pyrrhura perlata) –  Nori Almeida derivative work: Snowmanradio [CC-BY-2.0], via Wikimedia Commons

Пируре спадају у групу малих неотропских папагаја. Читава група папагаја је добила име Пирура по научном називу рода ком припадају – род Pyrrhura. Име рода је изведено од две грчке речи – πυρ (ватра) и ουρά (реп), што би у буквалном преводу значило „Ватренорепи папагаји“. Због одређених морфолошких одлика, неки авикултуристи, пирура папагаје, заједно са родовима Aratinga, Cyanoliseus, Enicognathus, Brotogeris и др. сврставају у конуре.

С обзиром на чињеницу да роду Pyrrhura припадају мале птице станарице, које настањују географски (и генетски) изоловане просторе у огромној територији Централне и Јужне Америке, коначан број врста још није утврђен, и тешко је да ће икада бити. У зависности од аутора број врста варира од 18 са 28 подвста (Forshaw, 1973) до 20 са 28 подврста (Forshaw, 2006). Према аутору књиге „Pyrrhura Parakeets (Conures): Aviculture, Natural History, Conservation“, Rosemary Low, razlikujemo 32 врсте Пирура папагаја:

  1. Pyrrhura frontalisБрауноуха пирура,
  2. Pyrrhura devillei –  Пламенокрила пирура (Боливијска брауноуха пирура),
  3. Pyrrhura molinae – Молина пирура,
  4. Pyrrhura lepida – Бисерна пирура,
  5. Pyrrhura perlata – Црвенотрба пирура,
  6. Pyrrhura picta комплекс:
    6.1. Pyrrhura picta – Плавочела пирура,
    6.2. Pyrrhura eisenmanni – Езуеро пирура,
    6.3. Pyrrhura subandina – Јаракуи пирура,
    6.4. Pyrrhura caeruleiceps – Магдалена пирура,
    6.5. Pyrrhura lucianii – Бонапартина пирура (Принц Лучијанова пирура),
    6.6. Pyrrhura peruviana – Таласастогруда пирура,
    6.7. Pyrrhura roseifrons – Црвенотемена пирура,
    6.8. Pyrrhura snethlageae – Мадеира пирура,
    6.7. Pyrrhura amazonum – Сантарем плавочела пирура,
  7. Pyrrhura leucotis комплекс:
    7.1. Pyrrhura leucotis – Белоуха пирура,
    7.2. Pyrrhura pfrimeri – Фримерова белоуха пирура,
    7.3. Pyrrhura emma – Емина белоуха пирура,
    7.4. Pyrrhura griseipectus – Салваторијева белоуха пирура,
  8. Pyrrhura melanura комплекс:
    8.1. Pyrrhura melanura – Црнорепа пирура,
    8.2. Pyrrhura pacifica – Пацифичка црнорепа пирура,
    8.3. Pyrrhura chapmani – Чапманова црнорепа пирура,
  9. Pyrrhura albipectus – Беловрата пирура,
  10.  Pyrrhura rupicola – Црнокапа пирура,
  11. Pyrrhura calliptera – Шаренокрила пирура,
  12. Pyrrhura egregia – Демерера пирура,
  13. Pyrrhura hoematotis – Црвеноуха пирура,
  14. Pyrrhura hoffmanni – Хофманова црвенорепа пирура,
  15. Pyrrhura orcesi – Ел оро пирура,
  16. Pyrrhura rhodocephala – Црвеноглава пирура,
  17. Pyrrhura viridicata – Санта Марта пирура,
  18. Pyrrhura cruentata – Плавогрла пирура,

Класификација је заснована на становишту да се, тамо где је граница између врста и подврста још увек нејасна, статус врсте има предност над подврстом, зато што врсте имају бољи третман када је њихова заштита (и њихових станишта) у питању. Обично врсте које припадају комплексима Pyrrhura picta, Pyrrhura leucotis и Pyrrhura melanura неки аутори сматрају подврстама, и то је најчешћа разлика у класификацији Пирура папагаја.


Опште карактеристике

У Пирура папагаје спадају мале птице чија величина која варира у опсегу од 21 (Pyrrhura leucotis и Pyrrhura picta) до 28 cm (Pyrrhura cruentata). Већина Пирура папагаја поседује црепасто постављене шаре на грудима (нема их 6 врста), које варирају по боји и изражености. Важна карактеристика Пирура папагаја је бела или сива кожна опна око очију, коју поседују папагаји сврстани у групу конура. Можда најупечатљивија карактеристика ових птичица је ватрено – црвена до кестењаста боја горње или доње (најчешће обе) стране дугог и на врху благо затупљеног репа (ово је још једна од карактеристика конура).

Тачан животни век Пирура папагаја није познат с тим да је утврђено да заточеништву могу живети 20 и више година. С обзиром да нема израженог полног диформизма, пол птица је могуће утврдити ДНК анализом или посматрањем понашања одраслих јединки у већој групи Пирура.


Распрострањеност

Пирура папагаји су распрострањени по целој Јужној (изузев Чилеа) и делом у Централној Америци (Панама и Костарика). Само две врсте настањују Централну Америку – Pyrrhura eisenmanni настањује релативно мала станишта у централној Панами, док се Pyrrhura hoffmani може наћи на мањим подручјима у западној Панами и јужној Костарики.

Станишта типична за Пирура папагаје су суптропске и тропске шуме на надморским висинама од 300 – 3000 m. Једино се Pyrrhura calliptera може наћи на висинама до 4500 m (планинске тропске шуме – páramo). Такође, у стаништима која су претежно сува (бразилске тропске саване – cerrado), није могуће наћи ове птичице.

pyrrhura papagaji - mapa

Географска дистрибуција папагаја из рода Pyrrhura


Исхрана

Главни извор хране Пирура папагаја су семе, плодови, пупољци, цветови и листови великог броја биљних врста. Неке од биљака које Пирура папагаји користе у својој исхрани су: Cercopia spp. (плод), Croton bogotanus (цвет), Tabebuia impetiginosa (цвет), Maclura tinctoria (цвет), Ficus spp.(лист, плод), Trema micantra (бобице), Spondias purpurea (плод), Pinus eliotti (семе), Hibiscus spp. (лист, цвет) и др. Поред хране биљног порекла, ови папагаји једу храну минералног порекла (глину) и ситне бескичмењаке.


Понашање

Једна од одлика Пирура папагаја је веома изражена друштвеност. Најчешће, ови папагаји формирају мале групе од 10-ак једники, мада су забележене и веће групе од максимално 60 птица. Највећи део времена проводе у крошњама дрвећа, тражећи храну и узајамно се улепшавајући. Током дневних активности групе, одређене јединке пазе на потенцијалне грабљивце, и упозоравају остатак групе, уколико се опасност приближи. Да не би скретали пажњу потенцијалних грабљиваца, ретко се оглашавају. Осим Pyrrhura frontalis, који се гнезде по крововима зграда у градовима Бразила (Santa Catarina нпр.), ови папагаји ретко настањују људске насеобине. Једна од интересантних особина ових папагаја је да спавају у шупљинама стабала и да више јединки дели исту шупљину. Такође, постоје подаци о томе да младе птице помажу својим родитељима приликом одгајања нових птића. Као и већина папагаја, Пируре обожавају купање у плићацима и барицама, као и у влажном лишћу после обилних тропских киша.


Размножавање

Пирура папагаји се гнезде у шупљинама стабала, ретко у дупљама у стенама и земљи. Постоје и случајеви гнежђења у градским срединама, по парковима и крововима стамбених објеката. Сезона парења зависи од географског положаја станишта и разликују се од популације до популације. Женка обично снесе од 4-8 јаја, а нкубација траје нешто дуже од 3 седмице (22-24 дана). Млади оперјавају са 6-7 а постају самостални након навршених 10-11 недеља. Полну зрелост стичу у периоду од 1-2 године.


Пирура папагаји у авикултури

Иако богат врстама, род Pyrrhura није претерано заступљен у авикултури (посебно у Србији). Као кућни љубимци, најчешће се могу срести Pyrrhura molinae, Pyrrhura frontalis, Pyrrhura perlata, Pyrrhura lepida, Pyrrhura rupicola и Pyrrhura cruentata. Од набројаних врста у авикултури су најзаступљеније Pyrrhura molinae и Pyrrhura frontalis. Велика заступљеност брауноухих папагаја (Pyrrhura frontalis) је највероватније и разлог због којег се често сви припадници рода Пирура код нас погрешно сматрају подврстама поменуте врсте.

С обзиром на специфичности појединих врста које припадају роду Пирура, није могуће дати општи закључак о томе какви су ови папагаји у заточеништву. Према информацијама од одгајивача који су гајили Пируре, најблажу нарав имају Pyrrhura rhodocephala и Pyrrhura hoffmani, док су Pyrrhura lepida, Pyrrhura perlata и Pyrrhura cruentata агресивније. Неки аутори Пируре описују као „Аре запаковане у мало паковање“ (Zgursky, 2013), чиме наглашавају њихове „карактерне“ особине, које су својствене много већим птицама него што су ови мали папагаји.

С обзиром да описивање специфичних одлика врста рода Пирура превазилази обим овог текста, више информација о појединим врстама (посебно оним најзаступљенијим у авикултури) можете прочитати у посебним текстовима у оквиру ове секције портала.


Извори

  1. Law, R., Pyrrhura Parakeets (Conures): Aviculture, Natural History, Conservation, Insignis Publications, 2013.
  2. Soucek, G., Conures (Complete Pet Owner’s Manual), Barron’s, 2009.
  3. Watkins, Anne C., The Conure Handbook, Barron’s, 2004.
  4. Wikipedia – Pyrrhura
  5. Word Parrot Trust
  6. Beauty of Birds – Pyrrhura Conures
  7. The Parrot Society UK