Папагаји тигрице


Класификација

Melopsittacus undulatus - пар

Папагаји тигрице (Melopsittacus undulatus) – мужјак (испред) и женка

Ред: Psittaciformes
Натпородица: Psittacoidea
Породица: Psittacidae
Потпородица: Loriinae
Род: Melopsittacus
Врстa: Melopsittacus undulatus (Shaw, 1805)

Домаћи називи: тигрица, таласасти папагај.

Страни називи:

  1. енглески: Budgerigar, Budgie, Shell parakeet
  2. немачки: Wellensittich,
  3. чешки: andulka vlnkovaná,
  4. пољски: papuzka falista,
  5. руски: Волнистый попугайчик,
  6. француски: Perruche Ondulée,
  7. италијански: Pappagallino ondulato,
  8. холандски: Grasparakiet.

Опште карактеристике

Тигрице спадају у мале дугорепе папагаје чија величина обично не прелази 18 cm, масе 30-40 g. Дивље јединке су упадљиво мање од оних које су одгајене у заточеништву. С тим у вези, за одгајиваче је утврђен стандард величине тигрице (тзв. „стандард“ тигрице), који је посебан за сваку државу. За Србију је то величина птице од 22 cm.

Иако су чак и неискусним авикултуристима познате као птичице које се могу видети у најразличитијим бојама, дивље тигрице су примарно зелене боје, са жутим перјем главе и карактеристичним таласастим шарама по крилима, глави и леђима. Понекад се и у природи могу наћи мутације у жутој или плавој боји, али то је права реткост.

Код тигрица су видљиве разлике између полова, које се огледају у различитом изгледу восковице (место изнад кљуна које садржи носне отворе), која је код мужјака плаве до љубичаста а код женке смеђа. Ово правило не важи за неке мутације (нпр. лутино, албино, шарена), тако да и мужјаци и женке могу имати смеђу или ружичасту восковицу. Младе птице имају восковицу ружичасте боје а очи су им потпуно црне, за разлику од одраслих птица, којима се формира бели прстен око зенице. Младе птице се разликују од одраслих и по томе што имају таласасте шаре на глави, које губе са неких 3-4 месеца старости. Просечан животни век тигрица у заточеништву је 8 година. Понекад, наши мали пернати пријатељи доживе и дубљу старост од 12-14 година, ретко више. Постоје подаци да су неке тигрице доживеле старост од преко 25 година. Према Гинисово књизи рекорда, настарија тигрица на свету је Чарли, који је достигао старост од чак 29 година.

За тигрице је карактеристично и то да на образима имају пера плаве боје, која имају велики значај у сезони парења. С обзиром да тигрице, поред спектра дневне светлости виде и светлост из ултраљубичастог спектра (тетрахроматски вид), боја перја на образима помаже женкама при избору мужјака.

Тигрице спадају у птице селице, које се често селе тражећи станишта са довољно хране и воде. У току кишне сезоне могу формирати велика јата са десетинама хиљада јединки. У сушном пероду године формирају мање групе, које се повлаче ка стаништима са преосталом водом и храном.

Способност тигрица да нађу воду у сушном периоду године су користили Абориџини, који су их пратили да би нашли изворе воде. Једна од претпоставки је да су име „budgerigar“, по којем су познате на енглеском говорном подручју, тигрице добиле од абориџинске речи „betcherrygah“, која значи „добра храна“. Тигрице је први пут описао енглески зоолог и ботаничар George Shaw 1805. године, а научно име им је дао чувени енглески орнитолог John Gould, 1840. године.


Географска распрострањеност

Тигрице насељавају травната, жбуновита и слабо пошумљена станишта западне и централне Аустралије. Најчешће се насељавају поред речних корита, где се гнезде у шупљинама дрвећа. У зависности од сезоне формирају већа или мања јата. Кда је хране мање, у току сушне сезоне, огромна јата тигрица се растурају на већи број мањих.

Verbreitungsgebiet Wellensittiche

Географска распрострањеност тигрица – By _Australia-climate-map_MJC01.png: Martyman at en.wikipediaderivative work: Haarmonster at de.wikipedia [CC-BY-SA-3.0 or GFDL], via Wikimedia Commons

Због велике распрострањености међу одгајивачима и љубитељима птица и велике прилагодљивости на најразличитије услове средине, тигрице су се рашириле ван граница Аустралије. Мање популације су примећене у САД (Флорида) и Шпанији (Тенерифе).


Исхрана

Будући да насељавају сушна, претежно травната станишта Аустралије, тигрице се најчешће хране семењем трава родова Astrebla, Spinifex, Triodia, Poa и др. Поред поменутих трава, дивље тигрице се хране и житарицама које гаји човек, уколико су им на располагању.

Astrebla pectinata -- Мичелова трава

Мичелова трава (Astrebla pectinata) – By Mark Marathon (Own work) [CC BY-SA 4.0], via Wikimedia Commons

У заточеништву тигрице нису избирљиве и једу семенску храну чију основу чини просо (жуто, црвено и бело) и то преко 60% у односу на мешавину семена. Поред проса ове мешавине семенске хране садрже и светло семе, мухар, љуштени овас, нигер и лан, у међусобном односу који прописује произвођач хране. Тигрице посебно воле просо у класу, јер им служи као играчка и као посластица.

Иако примарно једу семенску храну, тигрице ће радо јести најразличитије воће и поврће: шаргарепе, зелену салату, лист першуна, парадајз, краставац, јабуке, банане, грожђе, трешње и др. Поред воћа и поврћа тигрицама треба давати и свеже гранчице врбе, маслачак, мишјакињу, птичју траву, затим разне изворе минерала (грит, водени раствори минерала и коцке јода). Од хране коју ми конзумирамо може им се давати плазма кекс, и у јако ограниченим количинама двопек и презле.

НАПОМЕНА: Као и свим осталим врстама папагаја, никако им не треба давати авокадо, печурке, качкаваљ, млеко, кафу, слаткише, газирана пића, алкохол, масну и презачињену храну, јер могу бити штетни по њихово здравље!

Размножавање

Као што је већ речено, у својој природној средини, тигрице се гнезде у дупљама дрвећа (најчешће еукалиптуса) у близини река. Уколико је дупља неподесна, није реткост да је женка прилагоди у складу са потребом одгајања младих тигрица. Чињеница да женке тигрица користе свој кљун у прилагођавању дупље за гнежђење, говори у прилог томе да женке имају јачи кљун од мужјака.

Начелно, сезона парења траје од јуна до септембра у северној и од августа до јануара у јужној Аустралији. С обзиром да се тигрице разможавају након периода са обилним падавинама, могућа су одступања у вези са сезоном парења. Врло кратко након периода обилних падавина, тигрице изводе своје младе. У току периода обиља хране, више легала се изводи за кратко време.

У природи се мужјаци надмећу за женке, које их затим бирају. Неретко ово надметање мужјака подразумева јако сурове туче, које се често завршавају са озбиљним повредама. Женка снесе у просеку 4-8 јаја на којима лежи око три седмице. Само женка лежи на јајима, док је мужјак задужен за доношење хране. Након недељу дана и женка почиње да напушта гнездо како би нахранила вечито гладне птиће.

Младе тигрице се јако брзо развијају, са три седмице оперјавају, а гнездо напуштају са само месец дана старости. Са 6-8 недеља старости младе тигрице се осамостаљују. Овако брз циклус развића младих омогућава тигрицама да одгаје више легала у току кратке сезоне са обиљем хране и воде. Попут брзог развића у одрасле јединке, тигрице врло брзо стичу и полну зрелост. У највећем броју случајева, младе тигрице постају полно зреле у распону од 4-7 месеци.

У заточеништву се тигрице лако размножавају. Тигрице спремне за парење се лако препознају по понашању које подразумева међусобно чешкање и грицкање перја на глави. Мужјак се удвара женки тако што је кљуцка по кљуну и храни је полусвареном храном из вољке. Овако складном пару треба понудити гнезда величине 18x14x14 cm ако су у питању висока, а 20x16x15 cm, уколико су у питању положена гнезда. За стандард тигрице је потребно обезбедити гнезда димензија 25x18x18cm. Унутрашњи зидови високих гнезда треба да буду резбарени или са мрежом од жице како би птице могле лако да уђу у гнездо, без бојазни да ће сломити јаја или нагњечити птиће. Под гнезда треба има плитко удубљење у које ће женка снести јаја. Што се тиче подлоге за гнездо, тигрице воле само мало крупне пиљевине, а неретко ће и то избацити и оставити чист под гнeзда. Младе треба прстеновати када су стари 5-7 дана, прстеновима број 3,8 или 4,5 уколико су у питању изложбене („стандард“) тигрице.


Тигрица као љубимац

 Уз папагаје нимфе, тигрице су најпознатији и најраспрострањенији папагаји међу авикултуристима. Своју популарност дугују изузетној прилагодљивости на живот у заточеништву, интелигенцији и дару за говор.

Иако су мале птице, прилично су живахне, тако да им треба обезбедити кавез минималних димензија 35x30x40 cm за једну птицу, а уколико ће у кавезу стајати разне играчке, свакако је пожељно да буде и већих димензија. Довољно велики кавез ће птичицама омогућити минимум вежбе, поготово уколико ретко излазе ван кавеза. Кавез треба поставити на место где ће птичице моћи већи део дана проводити са укућанима, али подаље од директног сунца, промаје и извора топлоте.

Као и све друге птице, тигрице захтевају свакодневно мењање воде и додавање нове хране, као и купања неколико пута у току седмице. С обзиром да су веома интелигентне птице, тигрице радо прихватају разне играчке, поготово оне које им помажу да решавају разне проблеме и да траже храну (енг.  „foraging toys“), а које су им неопходне да не би биле депресивне.

Тигрице се успешно гаје у заточеништву још од 1850. године. Вештачком селекцијом је добијен велики број мутација ових малих папагаја. Неке од најчешћих су:

  1. плава (blue) – први пут добијена 1910. године,
  2. жута (yellow) – први пут добијена 1872. године,
  3. лутино (lutino),
  4. албино (albino),
  5. сива (gray),
  6. жутолика (yellowface),
  7. циметна (cinnamon),
  8. опална (opaline),
  9. перласта или спангл (spangle),
  10. шарена (pied),
  11. чистокрила (clearwing),
  12. чипкастокрила (lacewing),
  13. ћубаста (crested),
  14. фалб (falb) или фелоу (fallow)

Тигрице спадају међу најпаметније папагаје. Било да су одгајене од стране природних родитеља или ручно храњене, тигрице којима се пружи пуно љубави и пажње врло брзо постану веома привржене својим старатељима. С обзиром и на то да нису скупе и да не траже превише од својих старатеља, није ни чудо што се њихов весео цвркут може чути у многом домовима широм света.

Ово је у неку руку и проблем за многе тигрице, јер им се, због схватања да нису захтевне често посвећује мало пажње, а неретко се ове птичице држе у јако нехуманим условима, у циљу добијања што више јединки за што мања улагања. Треба имати на уму да су тигрице жива бића која, љубав и пажњу својих власника, знају вишеструко да узврате.


Извори

  1. Живковић Ивона, „Папагаји тигрице“, Ивона Живковић и Друштво „Птице“, 1994, Београд
  2. Wikipedia – Budgerigar
  3. xeno-canto
  4. Avibase – budgerigar
  5. Birds Online