Нимфа папагаји


Класификација

нимфа папагај - Nymphicus hollandicus

Нимфа папагај (Nymphicus hollandicus)

Ред: Psittaciformes
Натпородица: Cacatuoidea
Породица: Cacatuidae
Потпородица: Nymphicinae
Род: Nymphicus
Врстa: Nymphicus hollandicus (Kerr, 1792)

Домаћи називи: нимфа папагај, нимфа.

Страни називи:

  1. енглески: Cockatiel, quarrion, weiro
  2. немачки: Nymphensittich,
  3. чешки: Korela chocholatá,
  4. пољски: nimfa,
  5. руски: Корелла,
  6. француски:Calopsitte élégante,
  7. италијански: Cacatua ninfa,
  8. холандски:Valkparkiet.

Када је у питању систематско место у односу на друге врсте папагаја, нимфа папагаји су нарочито интересантни. Због својих каратктеристика грађе и облика понашања, деценијама уназад су нимфе представљале проблем када је у питању класификација ових птица. Проблем класификације нимфа папагаја се своди на чињеницу да поседују особине и тзв. „правих“ папагаја и какадуа. Неке од особине које нимфапапагаји деле са „правим“ папагајима су:

  1. дуг и танак реп,
  2. облик тела сличан „правим“ папагајима,
  3. особина да приликом чешања главе ногу постављају изнад крила,
  4. узимање хране искључиво кљуном, врло ретко ногом – ова особина указује на сличност са неким представницима потпородице Platycercinae.

У неке од особина нимфа папагаја које су сличне какадуима спадају:

  1. упадљива, покретна ћуба,
  2. доминантне боје перја су бела, сива, жута и наранџаста – ове боје су карактеристичне за какадуе и не налазе се код одраслих „правих“ папагаја,
  3. упадљива наранџаста боја перја на ушима која доста подсећа на црвену боју перја код ганг-ганг какадуа,
  4. код стандардне форме птице, женке имају попречне пруге са унутрашње стране пера крила и репа – постоје и изузеци од овог правила, тако да ова метода одређивања пола код птица није 100% поуздана.
  5. оба родитеља леже на јајима и негују младе.
  6. паперје птића стандардне форме птица је жута, а не бела или сива као код већине папагаја,
  7. слично какадуима перје им производи прашкасту материју, сличну талку, која омогућава непромочивост перја.
  8. док пију воду, забацују главу.

Углавном су нимфа папагаји сврставани заједно са широкорепим папагајима (потпородица Platycercinae) или са какадуима (потпородица Calyptorhynchinae), а неретко су сматрани везом између ове две групе папагаја. Данас се сматра да припадају породици какадуа и роду Nymphicus, који има само једну врсту, без подврста.

Нимфа папагаје је први пут описао немачки научник Johann Friedrich Gmelin 1788. године, и доделио им научно име Psittacus novae-hollandiae. Име Nymphicus hollandicus им је дао немачки зоолог и херпетолог Johann Georg Wagler 1832. године. Затим су ове птичице често мењале научно име у зависности од схватања научне заједнице о њиховом систематском месту у односу на друге врсте папагаја.  Научни називи који су били додељивани нимфа папагајима су Psittacus hollandicus, Calopsittacus novae-hollandiae и Leptolophus hollandicus.


Опште карактеристике

Нимфа папагаји спадају у папагаје средње величине. Величина нимфа папагаја се креће у распону 29-34 cm. Мужјаци су крупнији од женки – маса одраслог мужјака је око 100 g, док је маса женке око 90 g.

Нимфа папагаји немају перје упадљивих боја, као што то има већина врста папагаја. Доминантна боја је сива, што им омогућава одличну камуфлажу у сушним стаништима која насељавају. Глава је жута, са упадљиво наранџастим перјем које покрива уши. На крилима се лако уочава бело перје у раменом региону и прима која прекривају летна пера. Одрасле женке се од мужјака разликују по томе што су ситније грађе, боје перја су им боје мање упадљиве, као и по попречним шарама на доњој страни пера крила и репа (ове спољне одлике птице не гарантују сигурно одређивање пола код нимфа папагаја).

Младе птице изгледом подсећају на женке. тек након првог митарења поменуте разлике између полова могу бити уочљиве. Када су у питању мутације, није могуће разликовати полове на основу поменутих физичких одлика птица – најсигурније је користити ДНК анализу или познавати правила наслеђивања боја код нимфа папагаја и порекло родитеља, на основу чега је могуће непогрешиво одредити пол, чак и код врло малих пилића.

Nymphicus hollandicus Karratha 10

Нимфа папагаји у свом природном станишту – By Jim Bendon from Karratha, Australia (cockatiel at water bore_8) [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons

Слично тигрицама, нимфа папагаји су птице селице које, у потрази за храном и водом, често мењају станишта. Једино нимфе које насељавају северне делове Аустралије нису селице, јер су станишта у овом делу Аустралије богатија са храном и водом. Обично се могу срести у групама од 12-100 птица, с тим да постоје и примери да живе у мањим гупама, па чак и у паровима. Неретко се нимфа папагаји могу видети са тигрицама и певајућим папагајима (Psephotus haematonotus) са којима се заједно хране.

Већи део дана нимфа папагаји проводе тражећи храну. Воду пију обично ујутро и предвече, док најврелије делове дана проводе одмарајући на гранама осушеног дрвећа и то тако што поставе тело по дужини гране, како би се уклопили у боју коре дрвета и тиме били мање уочљиви за грабљивице.


Географска распрострањеност

Нимфе насељавају сушна травната, жбуновита и слабо пошумљена станишта на целој територији Аустралије. У зависности од услова за живот, нимфа папагаји се често селе. Уколико хране има недовољно за све птице, одрасле јединке терају младе птице, тако да се оне често појаљују и у стаништима приобалних делова Аустралије. Интересантно је да се, након што се повећа количина хране у стаништима у залеђу, младе птице враћају у јата из којих су претходно биле отеране.

Понекад птице које остану у новим стаништима формирају колоније. Ово је поготово изражено у новије време, због веће доступности вештачких извора воде и хране у житним пољима и воћњацима. Ширењу популације нимфа папагаја на тлу Аустралије су помогле и нимфе одбегле из заточеништва. Сматра се да су популације које се могу наћи на Тасманији настале управо од одбеглих птица.

 


Исхрана

Главна храна нимфа папагаја је семење акација (Acacia spp.) и спинифекс трава (Spinifex spp.). Поред ове хране, нимфе се хране и бобицама, воћем, нектаром, а понекад и инсектима. Уколико су им на располагању баште, воћњаци и поља са засејана разним биљним културама, неће се устручавати да се почасте и овом храном. Иако су познати по томе да нападају поља под биљним културама, за разлику од неких врста какадуа, фармери из Аустралије их не сматрају штеточинама.

У заточеништву се нимфа папагаји обично хране семенском храном чију основу у зависности од произвођача чини просо, канаринско семе, љуштена зоб, сунцокрет (црни, шарени и бели), пшеница, репа, лан, нигер, пиринач у љусци, шафраника, кикирики и др. На тржишту постоји велики број мешавина семенске хране намењених управо нимфа папагајима тако, али је лако направити избор – избегавати храну која није запакована у вакуумско паковање са јасно означеним датумом паковања, као и мешавину хране која садржи семе црног сунцокрета.

Иако је семенска храна основа за исхрану нимфа папагаја, никако не треба да буде једини избор на менију ових птица. Поред ове хране нимфама треба давати најразличитије воће и поврће: шаргарепу, зелену салату, лист першуна, парадајз, краставац, јабуке, банане, грожђе, трешње и др. Поред воћа и поврћа нимфа папагаји радо једу и свеже гранчице врбе, маслачак, мишјакињу, птичју траву, затим разне изворе минерала (грит, водени раствори минерала и коцке јода), просо у класу и разне посластице које се могу наћи у продаји.

Свакодневно им треба давати свежу воду из темељно опране појилице. Појилицу не треба прати агресивним средствима за прање – некада је довољно само је добро испрати текућом водом, с тим да је с времена на време обавезно дезинфиковање благим средствима за хигијену.

НАПОМЕНА: Као и свим осталим врстама папагаја, никако им не треба давати авокадо, печурке, качкаваљ, млеко, кафу, слаткише, газирана пића, алкохол, масну и презачињену храну, јер могу бити штетни по њихово здравље!

Размножавање

У својој природној средини, сезона парења нимфа папагаја зависи од тога у ком делу Аустралије живе ове птице. Сезона парења за највећи број популација нимфа папагаја траје од августа до децембра, у зависности од услова средине. За популације које настањују Нови Јужни Велс и Квинсленд (источни и југоситочни део Аустралије) сезона парења почиње у априлу и траје до августа месеца.

Нимфа папагаји се, слично тигрицама, гнезде у шупљинама дрвећа које расте у близини водотокова. Омиљене су им шупљине у стаблима еукалиптуса које направе термити тако да дрво остане живо. Када нађу погодну шупљину мужјак и женка се не замарају много око уређења исте – након додатог танког слоја парчића трулог дрвета, гнездо је спремно за своје нове станаре. Нимфа папагаји нису пробирљиви ни по питању величине шупљине, тако да постоје примери гнежђења и у шупљинама  у основи мало ширим од обима песнице – у овом случају, птице пажљиво улазе у гнездо ходајући уназад.

Интересантно је да мужјаци дивљих нимфа папагаја изводе плес приликом удварања женки који се ретко виђа код птица одгајених у заточеништву. Овај плес подразумева приказивање белог перја на крилима и ритмично тапкање ногама („добошарење“) по подлози, стаблу или грани дрвета.

Женка обично снесе око 5 јаја, мадa им број може варирати од 2-8. Инкубација траје око 20 дана, мада може варирати у зависности од временских услова. Оба родитеља се смењују у гнезду приликом инкубације јаја. Понекад се, пре уласка у гнездо, родитељ чији је ред да лежи на јајима, окупа и са влажним перјем започиње своју „смену“. На овај начин јаја добијају влагу неопходну за нормалан развој птића. Млади оперјавају са око 35 дана, а три седмице након тога постају самостални.

Нимфа папагаји се лако размножавају у заточеништву тако да су, уз папагаје тигрице, најчешће гајени папагаји. Иако већина птица стиче полну зрелост са око 9 месеци, не треба их упаривати и давати им да изводе младе уколико су млађи од годину дана. Парови се могу размножавати и у групним волијерама и посебно.

Иако нису много пробирљиви по питању кутија за гнежђење, препорука је да им се понуде дрвене кутије димензија основе 25×25 cm и висине 30 cm, са отвором пречника 9 cm, постављеним 5-6 cm испод горње крова гнезда. Дебљина плоча од којих је направљено гнездо треба да буде око 1,5-2 cm. Под гнезда треба прекрити слојем крупније пиљевине, тресета, ситних комада коре дрвета (могуће су разне комбинације подлоге за гнезда, што најчешће зависи од самог одгајивача) дебљине око 4-5 cm. Гнездо треба да има стајалицу постављену испод отвора за улазак у гнездо, тако да једним делом улази у унутрашњост гнезда. Унутрашња страна предњег зида гнезда треба да буде храпава или да има постављену металну мрежу, попречно постављене парчиће дрвета (зашрафљене или залепљене), мердевине или нешто слично, како би птице могле лако да улазе у гнездо.

Младе треба прстеновати када су стари 6-10 дана, прстеновима број 5,5.


Нимфа папагај као љубимац

Нимфа папагаји су, после папагаја тигрица, најпознатији и најраспрострањенији папагаји међу авикултуристима. Мала захтевност у погледу основних животних потреба, висок ниво интелигенције исказана кроз особине опонашања људског говора и учења трикова, способност прилагођавања на нове услове средине и релативна сличност са знатно скупљим и захтевнијим какадуима су свакако разлози за велику распрострањеност ових симпатичних папагаја.

С обзиром да им перје производи прашкасту материју, могу негативно утицати на особе са дисајним сметњама и алергијама. Да би се смањио негативан ефекат ове материје на дисајне органе, препоручљиво је омогућавати нимфама купање бар 3-4 пута седмично (обавезно бар 2-3 сата пре одласка птице на спавање, како би се птица потпуно осушила).

С обзиром да нимфе спадају у папагаје чија величина са репом износи око 30cm, треба им обезбедити кавез минималних димензија 45x45x60 cm за једну птицу. За пар птица је довољан кавез минималних димензија 60x60x90 cm. Уколико ће у кавезу стајати разне играчке, пожељно је да буде и већих димензија. Треба имати у виду да кавез не треба претрпавати играчкама како би птице могле несметано да се крећу по истом – боље је имати само пар играчака у кавезу и често их мењати резервним. На тај начин се смањује вероватноћа да ће птицама играчке досадити. Кавез треба да буде опремљен хранилицама и појилицама које су лако доступне и које се лако чисте – храну и воду треба мењати свакодневно.

Кавез не треба постављати на места изложена дејству директног сунца, промаје и грејних тела. Такође, није препоручљиво држати кавез на поду, већ на некој чврстој и стабилној подлози која омогућава да птица која стоји на стајалици буде бар у равни груди посматрача.

Nymphicus hollandicus - lutino

Нимфа папагај – лутино мутација – By Astrophysique05 (Own work) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Иако су описани крајем 18. века, први записи о успешном одгајању нимфа папагаја датирају с краја 19. века (негде између 1884. и 1887 године). Већ 1894. године аустралијска влада је забранила извоз нимфа папагаја, тако да су скоро сви данашњи примерци који се могу наћи широм света, одгајени у заточеништву. Током дугог низа година успешног гајења нимфа папагаја у заточеништву добијен је велики број мутација, од којих су најпознатије:

  1. бела (white),
  2. жута (yellow),
  3. лутино (lutino) – први пут добијена 1958. године,
  4. албино (albino),
  5. пастелна (pastel),
  6. циметна (cinnamon) -први пут добијена 1960. године,
  7. опална (opaline),
  8. перласта (pearly) -први пут добијена 1967. године,
  9. шарена (pied) -први пут добијена 1949. године,
  10. сребрна (silver),
  11. чипкастокрила (lacewing),
  12. фелоу (fallow) -први пут добијена 1971. године.

У поређењу са другим врстама папагаја, нимфа папагаји су по многим особинама јединствени. С тим у вези, постоје чињенице које будући и постојећи власници нимфа папагаја треба да знају:

  1. честа је појава да женке које нису упарене с мужјацима снесу неоплођена јаја – како би се избегле могуће компликације здравља женке, треба сачекати неколико дана а затим уклонити јаја. Није потребно постављати вештачка јаја под женку како не би лежањем на њима занемарила своју исхрану и тако нарушила своје здравље;
  2. склони су једнообразној исхрани, што треба спречити давањем разноврсне хране;
  3. неретко се дешава да се усред ноћи уплаше и почну да скачу по кавезу – ово је једна од најупечатљивијих особина нимфа папагаја и је чест узрок повреда код ових малих птица. Ова појава се може избећи покривањем кавеза таном тканином или постављањем неког слабог извора светла у собу са птицом, како током ноћи не би била у потпуном мраку, те померањем кавеза на место на којем би се птица осећала сигурније;
  4. већа осетљивост дисајних органа на дим и отровна испарења у односу на друге врсте папагаја – никада их не треба држати у кухињи и у просторијама у којима има дуванског дима, испарења тефлонског посуђа и освеживача ваздуха;
  5. толерантност према другим птицама (у довољно великом простору) – могу се држати у групним волијерама са тигрицама, зебицама и певајућим папагајима. Никако их не треба држати са агапорнисима и крупнијим папагајима;
  6. лењост – врло лако се може десити да се нимфа која живи у малом кавезу и ретко или никада не излази из истог угоји због физичке неактивности. Склоност ка провођењу времена на стајалици се може ублажити набавком пространог кавеза и редовним пуштањем птице из истог.

Нимфа папагаји су веома прилагодљиве и паметне птице. Није потребно да птица буде ручно храњена да би била питома и умиљата. Уколико јој се посвети доста времена, пажње и разумевања, а у зависности од индивидуалних особина сваке птице понаособ, нимфа папагај брзо може постати један од омиљених укућана сваког дома – увек весео, спреман за игру и привржен својим власницима.


Извори

  1. Vriends M. Matthew, The cockatiel handbook, Barron’s Educational Series, 1999.
  2. Wikipedia – Cockatiel
  3. xeno-canto
  4. Avibase – Cockatiel
  5. Bird Channel – Cockatiels: 10 Things You Should Know
  6. Guide to cockatiels – The Colours