Какарики папагаји

Yellow-crowned Parakeet

Жуточели папагај (Cyanoramphus auriceps) – By Scott Wieman (Own work) [CC-BY-SA-3.0], via Wikimedia Commons

Какарикији су мали, претежно зелени, дугорепи папагаји са Новог Зеланда. Назив какарики су добили од Маора, на чијем језику ова реч значи „мали папагај“. Сви какарики папагаји припагају роду Cyanoramphus који припада групи широкорепих папагаја (трибус Platycerini). Род Cyanoramphus се састоји из 8 врста (Boon et al. 2001):

  1. Cyanoramphus auriceps – жуточели папагај (папагај скакач),
  2. Cyanoramphus novaezelandiae – црвеночели папагај (папагај коза),
  3. Cyanoramphus malherbi – наранџасточели папагај,
  4. Cyanoramphus forbesi – папагај са Чатамских острва,
  5. Cyanoramphus unicolor – једнобојни папагај (папaгај са Антиподских острва),
  6. Cyanoramphus hochstetteri – Рајшеков папагај,
  7. Cyanoramphus saisseti – папагај са Нове Каледоније,
  8. Cyanoramphus cooki – Норфолк папагај.

Опште карактеристике рода Cyanoramphus

Основне одлике папагаја који припадају роду Cyanoramphus су обојено чело и предео око ока (изузетак је Cyanoramphus unicolor), здепасто тело, дуге јаке ноге и веома густо и меко перје. Боја перја ових птичица је претежно зелена. Иако карактеристичне за птице одгајене у заточеништву, поједине мутације се могу наћи и у природи (жута мутација Cyanoramphus novaezelandiae нпр.). Кљун је светло сиве боје са тамно плавим до црним ивицама.  Величина одрасле птице се креће у распону од 19 cm, масе око 30-ак грама (Cyanoramphus malherbi) до 32 cm и неких 100-ак грама (Cyanoramphus unicolor). Женке су ситније од мужјака, имају мање здепасто тело и мање масивну главу и кљун. Младе птице су слабије обојене, ситније грађе и имају краћи реп од одраслих птица. Животни век какарикија није тачно утврђен а процењен је на 10 и више година. Једна од најупечатљивијих карактеристика ових папагаја јесте њихово оглашавање, због ког су познати и као „козица папагаји“.


Распрострањеност

Какарики папагаји настањују територије Новог Зеланда и јужнопацифичких острва: Нова Каледонија, Маквори, Друштвена, Четем, Кермадек, Капити, Оукленд, Норфолк, Киа ора, Тини Хеке, Хау, Манаватави и друга. Иако претежно настањују шумска станишта, где се гнезде у шупљинама дрвећа, могу се наћи и на отвореним стаништима, у којима за гнежђење користе шупљине у земљи и стенама и отворене површине обрасле густом травом.

Иако врло прилагодљиви на велику разноврсност станишта и климатских услова, све тренутно познате врсте какарики папагаја су угрожене због утицаја људског фактора. Уништавање станишта од стране људи и животиње које су у претходним вековима доношене од стране досељеника главни су фактори угрожености ових малих папагаја – многе врсте су у већој или мањој мери исчезле са Новог Зеланда и могу се наћи само на околним острвима, док су неке, попут Cyanoramphus zealandicus, Cyanoramphus erythrotis и Cyanoramphus ulietanus, потпуно истребљене.


Исхрана

У природним стаништима какарики папагаји се хране претежно храном биљног порекла – плодовима попут Myoporum laetumCoprosma repens, цветовима Metrosideros excelsa и семенкама разних врста трава. Поред биљне хране ови мали папагаји понекад једу разне врсте бескичмењака, остатке мртвих животиња па чак и јаја и пилиће бурница (Garrodia nereis).

Metrosideros excelsa - Pohutukawa

Цвет Metrosideros excelsa – (pohutukawa) By Bjankuloski06en (Own work) [CC-BY-SA-3.0 or GFDL], via Wikimedia Commons

У заточеништву се хране мешавином семена за мале и средње папагаје, уз додатак свежег воћа и свежег или бареног поврћа. Поред ове хране радо једу просо у класу, проклијало семе (сунцокрета, проса итд.), кувано јаје, суво воће натопљено водом, листове маслачка и мишјакиње, кекс и др. Као и већина папагаја, воле да једу сву храну коју конзумирају њихови власници, тако да треба пазити да не поједу чоколаду, авокадо, масну и зачињену храну. Не треба има давати ни газиране и напитке са кофеином.


Понашање

Какарики папагаји су друштвене птице, које се најчешће могу видети у паровима или мањим групама. Иако већи део дана проводе тражећи храну у крошњама дрвећа, често се могу видети и на тлу. Ово се посебно односи на врсте које настањују подручја без пуно дрвећа. Доказ да добар део времена проводе на земљи је њихова здепаста конституција и релативно дуге ноге са дугим прстима и ноктима. Отуда им у заточеништву треба омогућити кавезе без решетака на дну, како би могли да задовоље потребе за тражењем хране по тлу, при чему чине карактеристичне покрете ногама, којима разгрћу подлогу како би нашли нешто за грицкање.

Изузетно су живахне и помало нервозне птице, које се никада не задржавају дуго на једном месту. Када се крећу по земљи, чине то дугим скоковима. Поред тога што су изузетно брзи и спретни на тлу, одлични су летачи. Полно зреле птице умеју да буду толико агресивне да ће без оклевања напасти и веће животиње од себе.


Размножавање

С обзиром да настањују најразличитија станишта, које има условљава другачије стратегије преживљања, тешко је дати општи опис разможавања свих представника рода Cyanoramphus. Као што је поменуто, ове птице најчешће живе у паровима које чине мужјак и женка. Није уочена претерана присност између партнера, која је карактеристична за друге врсте папагаја. Сезона размножавања је најчешће од октобра до јануара и зависи од расположиве хране и временских услова. За овај род је карактеристичан изражени полни диморфизам. Мужјаци су крупнији, масивније главе и кљуна. Ове поле карактеристике су толико изражене да искуснији одгајивачи могу разликовати пол птица чак и код јако младих пилића.

У зависности од станишта, ове птичице се гнезде у отворима и пукотинама дрвећа и дупљама у земљи (најчешће испод жбунова и густих бусенова трава). Женка снесе прилично велики број јаја у односу на друге папагаје, у просеку од 6-8, мада није редак случај и више. У зависности од врсте постоје случајеви да само женка лежи на јајима као и то чине и оба родитеља. Инкубација траје око три недеље, а младунци оперјавају са отприлике 10 недеља. У зависности од врсте, млади постају полно зрели у периоду од 5 месеци до годину дана.


Какарики папагаји у авикултури

Папагаје рода Cyanoramphus одликују многе специфичности у односу на „класичне“ папагаје. Имају јако густо перје, које је доста дуго и танко, а „изданци“ много осетљивији него код других папагаја. С тим у вези, да би им перје било у добром стању обавезно им треба обезбедити скоро свакодневно купање, које они са одушевљењем прихватају.

Уопштено, какарикији су доста живахне, често и нервозне птице, које не подносе мале кавезе. Иако нису нарочито умиљати, и најчешће не дозвољавају претерано мажење (поготово мужјаци), јако су привржени својим укућанима. Воле да копају приликом тражења хране, тако да су идеални за волијере са засадима траве или жардињерама са неотровним собним биљкама. Док се хране праве више нереда од других папагаја. Крупније семенке и комаде хране једу тако што се помажу ногама – најчешће равноправно користе обе ноге.

С обзиром на темперамент и радозналост, ове птичце су прави мали кловнови, који су, нажалост склони упадању у невоље. С тим у вези, треба их клонити даље од кухиње и купатила (осим за време купања), а треба пазити када су на вратима или на поду, јер се ту најчешће повређују – чест је случај да им ноге прикљеште врата или да неко стане на њих док су на поду.

Поред зрнасте и хране биљног порекла (разно воће и поврће), какарикији радо једу и месо, с тим да треба избегавати масно и термички необрађено. Најбоље је давати рибу и водене бескичмењаке, које треба претходно обарити. Слободно им се може давати и мало туњевине у саламури, коју треба, пре служења птицама, испрати водом и добро оцедити.

Полно зрели мужјаци знају да буду јако агресивни и територијални, посебно у свом кавезу, док је за женке карактеристично да су склоне уједању. Изузетно су плодни, с тим да су неки одгајивачи приметили да је смртност пилића већа него код других папагаја. Нису много пробирљиви када је у питању место за полагање јаја, јер су и у природним стаништима приморани да се прилагођавају и користе оно што им је доступно.


Извори

  1. www.oiseaux-birds.com
  2. Wildscreen Arkive – Antipodes island parakeet (Cyanoramphus unicolor)
  3. Wildscreen Arkive – Red-fronted parakeet (Cyanoramphus novaezelandiae)
  4. Beauty of Birds – Cynoramphus
  5. Beauty of Birds – Cyanoramphus / Kakariki Reproduction / Breeding
  6. World Parrot Trust
  7. Midori’s Feathers and Flowers – Kakariki as pet
  8. Feisty Feathers – Kakarikis in the Wild
  9. Wikipedia – Cyanoramphus
  10. xeno-canto