Зебраста зеба


Класификација

аустралијска зеба - пар

Taeniopygia guttata castanotis (аустралијска зеба) – пар

Ред: Passeriformes
Породица: Estrildidae
Род: Taeniopygia
Врстa: Taeniopygia guttata (Reichenbach, 1862)
Подврсте: Taeniopygia guttata guttata, Taeniopygia guttata castanotis

Домаћи називи: тиморска зебраста зеба (Taeniopygia guttata guttata), аустралијска зебраста зеба (Taeniopygia guttata castanotis).

Страни називи:

  1. енглески: chestnut-eared finch и spotted-sided finch (T. g. castanotis), Lesser Sundas zebra finch и zebra finch (T. g. guttata),
  2. абориџински: nyi-nyi и nyeen-ka,
  3. чешки: zebřička australská (T. g. castanotis), zebřička pestrá (T. g. guttata),
  4. пољски: zeberka prazkogardla (T. g. castanotis), zeberka zwyczajna (T. g. guttata),
  5. немачки: australzebraamadine (T. g. castanotis), timorzebraamadine (T. g. guttata),
  6. француски: diamant d’Australie (T. g. castanotis), diamant de Timor,
  7. италијански: diamante mandarino australiano (T. g. castanotis), diamante mandarino (T. g. guttata).
Напомена: У наредним пасусима ће бити изложене опште одлике које се односе на обе подврсте зебрасте зебе. Уколико постоје неке разлике у понашању, размножавању и др. те разлике ће бити поменуте и приписане подврсти на коју се односе.

Опште карактеристикe

Зебрасте зебе су мале птице, које припадају фамилији ткаља (Estrildidae). Просечна величина јединке је око 10 cm, а маса око 15 g. Просечан животни век ових птичица је 5-7 година – најдужи животни век ових птичица који је забележен је 12 година. У природи су ове вредности знатно краће, тако да је просечан животни век зебрастих зебица око 3-4 године.

аустралијска зеба - мужјак

Taeniopygia guttata castanotis (аустралијска зеба) – мужјак

Код зебрастих зебица је јасно уочљива разлика међу половима – мужјаци имају наранџасто перје на образима, тамно – сиве пруге на врату (аустралијска зебраста зеба) и горњем делу груди, црну попречну шару на грудима и кестењасто перје са белим тачкама на боку. За разлику од мужјака, перје женки на поменутим местима је сиве боје. Такође, кљун мужјака је јарко црвен док је код женки наранџасто обојен. Тиморска зебраста зеба се од аустралијске разликује по томе што је ситнија, што нема тамно – сиве пруге на грудима и што јој је црна грудна шара знатно мање изражена. С обзиром да су скоро потпуно идентичне, женке тиморске и аустралијске зебе је могуће разликовати само по песми. Очи су црвене боје. Док су млади (млађи од 90 дана), птићи зебрасте зебе личе на женке, с том разликом што им је кљун црне боје.

Зебрасте зебе су птичице које се често оглашавају. Оба пола певају, с тим да мужјаци имају широку лепезу песама, које пред женкама радо репродукују. Правило је да сваки мужјак пева песму на свој начин. Изузетак могу бити сродне птице, које прве песме уче од својих родитеља. Мужјаци најчешће певају песме приликом удварања женкама или када желе нежељеним гостима да ставе до знања да је одређени простор њихова територија. С обзиром на способност учења песама и на чињеницу да се лако разможавају у заточеништву, зебрасте зебице се често користе у генетским и истраживањима који се тичу процеса учења и памћења. Отуда не чуди чињеница да су, после домаће кокоши, зебрасте зебе друга врста птица чији је геном секвенциониран.


Распрострањеност

Зебрасте зебе настањују углавном сушна травната станишта Аустралије (изузев северних шумских и приобалних станишта на југу), Индонезије и Источног Тимора. Најчешће се могу наћи у отвореним стаништима са мало дрвећа, обично код извора воде. Поред поменутих, захвљујући људском фактору, зебрасте зебе су населиле и станишта у Португалу, Порторику, Бразилу и САД.


Исхрана

Основна исхрана зебрастих зеба се састоји из семена најразличитијих врста трава. Поред хране биљног порекла (семење, листови и плодови разних биљака), зебрасте зебе се хране и ситнијим инсектима. Интересантно је да у првим данима живота птића, њихов основни извор хране чине инсекти које им родитељи улове.

Triodia hummock - grassland

Травната станишта Аустралије (Triodia spp.)- By Hesperian (It was scanned from the original 6×4 print.) [GFDL, CC-BY-SA-3.0 or CC BY-SA 2.5], via Wikimedia Commons

У заточеништву је најбоље хранити зебе што разноврснијом храном. Стандардна мешавина хране за зебе, уз додатак свежег воћа, поврћа и минерала (у расутом стању или у виду сипине кости коју воле да кљуцају из разоноде) представља идеалну основу за правилан развој и здрав живот ових птичица. Поред поменуте хране, с времена на време зебицама треба дати ситне инсекте (нпр. црве брашнаре – Tenebrio molitor), јајчану храну, просо у класу као и биљке попут першуна (лист), маслачка и мишјакиње. Што се тиче исхране, као и код свих птица, треба тежити што већој разноврсности, поготово ако имамо у виду да нам природа нуди многе врсте домаћих биљака (неправедно сматране коровом), које су безопасне по птице. Поред разноврсне хране, зебрастим зебама је потребно обезбедити и довољне количине свеже воде, која ће им бити на располагању у сваком тренутку.


Понашање

Основне одлике зебрастих зеба су јако изражена друштвеност, мирољубивост и хиперактивност. Ван сезоне парења ове птичице формирају велика јата, с тим да јединке задржавају у оквиру својих група. У сезони парења, могу испољавати агресивно понашање према својој и другим врстама птица, али без већих негативних последица (повреда и стреса). Када су услови живота неповољни, зебрасте зебе се селе великим јатима (често са преко хиљаду птица). У сезони парења се одвајају у мање групе у оквиру које чине већ формирани парови. Јединке су јако везане за чланове јата, са којима проводе велики део дана у заједничким активностима (спавање, тимарење и сл.). Везе у групи се одржавају константним оглашавањем, како би сви све јединке остале на окупу. Имајући у виду да су друштвене птице, никада их не треба гајити саме. Као и већина птица зебрасте зебе обожавају купање, тако да им је потребно омогућити да се купају кад год пожеле.


Размножавање

Сезона парења зебрастих зеба није одређена годишњим добом већ кишним периодом. Обично је потребно да прође 48 сати након првих обилних падавина, да зебрасте зебе започну удварање. Колико су зебрасте зебе спремне за парење говори податак да су се птице које су ухваћене у дивљини париле у транспортним кавезима док су биле у возилима. Отуда и не чуди податак да се ове мале птице изузетно лако разможавају у заточеништву.

Зебрасте зебе формирају парове за цео живот. По правилу, женка бира место за гнездо, док мужјак доноси материјал за изградњу истог. Место за гнездо може бити пукотина у дрвету, жбун, ниско дрвенасто растиње, термитњак, јазбина глодара, гнездо других птица, као и отвори, испупчења и лежишта у објектима које је направио човек. Ван сезоне парења гнезда могу бити коришћена за спавање.

Због тога што нису претерано избирљиве по питању места за гнездо, зебице се у заточеништву могу гнездити на најразличитијим местима: откривеним и покривеним гнездима за егзоте (од дрвених летвица и плетеним), тетрапацима и конзервама (преправљеним за ту сврху), корпицама, хранилицама за птице итд. Као материјал за изградњу гнезда им треба понудити најразличитије материјале: пиљевину, сламу, влакна кокоса и јуте и перје. Током градње гнезда зебе облажу унутрашње зидове гнезда са својим изметом, како би га ојачале. Препорука одгајивача је да се користе покривене кутије са великим полукружним отворима, како би птице могле да гледају напоље док леже на јајима.

Оба пола се смењују током лежања на јајима. Женка снесе у просеку 4-7 јаја, с тим да сваког другог дана снесе по једно јаје. Инкубација траје око 13 дана. Птићи зебрасте зебе се брзо развијају – оперјавају након нешто више од 2 седмице, након непуне 3 почињу да излазе из гнезда, након чега их родитељи хране још 2-3 седмице. Када оперјају, полове код птића је могуће разликовати по светлијој боји надрепних пера. У периоду када родитељи почну да јуре птиће, потребно их је одвојити, јер је то знак да су се птићи осамосталили. Обично већ у том периоду родитељи почињу да формирају ново легло, што је потребно обесхрабрити уклањањем јаја из гнезда, како не би дошло до физичког стреса код родитеља. Зебрасте зебе су готово целе године расположене за парење и годишње могу произвести и више од 2 легла. Иако полну зрелост стичу са око 90 дана, први пут би их требало разможавати са најмање 9 месеци. Такође, није их препоручљиво разможавати више од 1-2 пута годишње.


Зебрасте зебе у авикултури

Аустралијска зебраста зеба је широко распрострањена у авикултури. После канаринаца, тигрица и нимфа папагаја, то је можда најпопуларнија птица у авикултури. Своју велику заступљеност међу одгајивачима ова мала птица дугује изузетној прилагодљивости на најразличитије услове живота, плодности и великој издржљивости. У прилог тези да су аустралијске зебрасте зебе изузетно отпорне и издржљиве говори и податак да могу издржати без воде годину дана и више (према запажањима др Luis Baptista из Научне Академије Сан Франциска), тј. потребе за водом оне могу надокнадити из хране и на основу метаболичких процеса у свом организму. Без обзира на овај податак лишавање зеба свеже воде је изузетно стресно по њих, тако да и за њих важи правило да им свакодневно треба давати свежу питку воду.

Претходно набројаним особина које одликују аустралијску зебрасту зебу треба додати мирољубивост, изразиту друштвеност, способност учења песама и могућност припитомљавања у истој мери као што је то случај код папагаја. Треба напоменути да се јединке које су одгајене од стране човека („ручно храњене“) понашају попут на поменути начин одгајених папагаја – привежене су људима, воле да се мазе, могу се чак пуштати ван напоље да слободно лете (на одговорност власника!!). Такође, ове птичице, ако су однеговане од стране људи неће „подивљати“ када се осамостале, па чак и када се упаре са птицом супротног пола, са којом могу без проблема изводити младе. Све набројане особине, уз чињеницу да су мале и не захтевају пуно простора и хране, чине аустралијске зебрасте зебе идеалним љубимцима.

Једна од лепих особина аустралијске зебрасте зебе, а која се највише тиче одгајивача, јесте њихова особина да ће у већини случајева прихватити птиће других (по могућству сродних) врста птица. Такође, уколико се гаје у мешаним јатима, може доћи до формирања парова са другим сродним врстама птица (нпр. Taeniopygia bichenovii и Taeniopygia guttata guttata) и до стварања хибридног потомства.

У зависности од величине одређених линија птица разликују се „енглеска“ и „немачка“ аустралијска зебраста зеба. Ови термини означавају примерке који су одабирани тако да буду што крупнији (ово се посебно односи на „енглеску варијанту“). Поред основне („стандард“) форме, аустралијска зебраста зеба се јавља у великом броју мутација, које ће, због недостатка домаћих назива за све мутације, бити пописане на енглеском језику:

  1. Fawn,
  2. Chestnut Flanked White (CFW),
  3. Lightback,
  4. Pied,
  5. Black Breasted,
  6. Orange Breasted,
  7. Black Cheek,
  8. Recessive Silver,
  9. Penguin,
  10. White,
  11. Florida Fancy,
  12. Isabel,
  13. Dominant Silver,
  14. Black Face,
  15. Fawn Cheek/Gray Cheek,
  16. Crested,
  17. Yellow Beak,
  18. Eumo,
  19. Agate,
  20. Isabel (аустралијска) – веома сличе Florida Fancy мутацији,
  21. George (аустралијска),
  22. Slate (аустралијска) веома сличе Recessive Silver,
  23. Grizzle (аустралијска),
  24. Black Front (аустралијска),
  25. Charcoal (аустралијска).

Осим у авикултури, аустралијске зебрасте зебе су у великој мери заступљене у научним институцијама, где се користе као лабораторијске животиње. Отуда не чуди релативно велики број научних радова који се тичу истраживања обављених на овим птичицама. Као што је на почетку текста поменуто, поред генетских истраживања зебе се користе за истраживања се тичу учења, памћења и др.

За разлику од аустралијске, тиморска зебраста зеба је знатно ређа у авикултури. Ово је делом последица чињенице да су се јединке које су биле извожене са Сундских острва и из Индонезије највероватније помешале са аустралијским зебрастим зебама. Насупрот аустралијском рођаку, тиморска зебраста зеба је доста захтевнија за гајење јер је нежнија – подложнија је заразама и слабије подноси ниске температуре. За сада нема потврђених мутација ове подврсте зебрасте зебе.


Извори

  1. E-Finch – Zebra Finch – Taeniopygia guttata castanotis
  2. E-Finch – Timor Zebra Finch – Taeniopygia guttata guttata
  3. Wikipedia – Zebra finch
  4. Shephard, M., Pridham, A., Forshaw, J. M., Grassfinches in Australia, CSIRO Publishing, 2012.
  5. Animal Diversity Web – Taeniopygia guttata zebra finch
  6. The Genome Institute at Washington University – Genome: Taeniopygia guttata
  7. xeno-canto – Zebra Finch – Taeniopygia guttata