Гулд амадине


Класификација

Erythrura gouldiae

Гулд амадина – By Nick Hobgood (Own work) [CC BY-SA 3.0 or GFDL], via Wikimedia Commons

Ред: Passeriformes
Породица: Estrildidae
Род: Erythrura
Врстa: Erythrura gouldiae (Gould, 1844)

Домаћи назив: gулд амадина.

Страни називи:

  1. енглески: Gouldian finch, Lady Gouldian finch, rainbow finch, Purple breasted finch, Purple chested finch,
  2. руски: Амадина Гульда,
  3. чешки: amada Gouldové,
  4. пољски: amadyniec,
  5. немачки: Gouldpapageiamadine,
  6. француски: Diamant de Gould,
  7. италијански: Diamante di Gould.

Амадине су добиле име по жени британског орнитолога Џона Гулда (енг. Lady Gouldian finch), који је ове птичице први описао 1844. године.


Опште карактеристикe

Гулд амадине су мале птице, из фамилије ткаља (Estrildidae), чија је просечна величина око 12-15 cm, а маса око 15 g. Просечан животни век гулд амадина је процењен на 8 година – најдужи животни век ових птичица који је забележен је 12 година. Просечан животни век дивљих гулд амадина је око 5 година.

С обзиром на живописно обојено перје које их краси, гулд амадине спадају међу најлепше птице на свету. За стандардну форму су карактеристична леђа зелене боје, жути трбух и љубичасте груди. Ноге су светлоружичасте боје, кљун боје слоноваче са црвенкастим или жућкастим врхом (код женки је кљун нешто тамније боје). Очи су тамно браон. Код мужјака су боје знатно израженије, док су код женки загаситије.

Erythrura gouldiae 1

Пар гулд амадина – By Marcos Andr� (Diamante GouldUploaded by berichard) [CC BY 2.0], via Wikimedia Commons

У односу на боју главе, у природи јављају три форме гулд амадине: црноглава, црвеноглава и жутоглава. Интересантно је да нису све боје главе једнако заступљене – црна је најзаступљенија, затим црвена, док жуте има занемарљиво мало. Бројна истраживања научника су показала да боја главе птица има везе и са степеном њихове агресивности. Птице са црвеном главом најагресивније а да их следе птице са црном и на крају жутом бојом главе. Иако им велика агресивност често доноси предност у избору дупљи за гнежђење, због чињенице да мужјаци црвене форме гулд доста времена посвећују одбрани територије и не посвећју довољно времена одгајању младунаца, црна форма је заступљенија у односу на црвену, јер оба родитеља равноправно воде бригу о младима.

Једна од важних карактеристика гулд амадина је и велика неједнакост броја потомака по леглу у корист мужјака (чак преко 80%), уз високу стопу смртности птића, уколико се паре птице различитих боја главе. Научна истраживања су показала да су женке, да би осигурале бројније и генетски боље потомство, склоне „варању“ својих сталних партнера са мужјацима који имају исту боју главе као и оне. Уколико мужјак који је „стални“ партнер женке открије „неверство“, по правилу напушта женку и потомство, чиме знатно смањује изгледе женке да одгаји макар и једно пиле.

Гулд амадине се често оглашавају, нарочито у сезони парења. Мужјаци често певају различите варијације основне песем, које се могу поприлично разликовати. За разлику од мужјака, женке немају тако разноврсан репертоар песама – за њих карактеристичан пискав цвркут.


Распрострањеност

Гулд амадине настањују травната станишта и слабо пошумљене саване северне Аустралије, од полуострва Кејп Јорк на североистоку до Кимберли регије на северозападу. Док су се некада ове птице могле наћи у оквиру целог поменутог подручја, сада су, због прекомерног хватања за потребе авикултуре и сужавања природног станишта, због развоја људских насеобина, ограничене на много мања, међусобно изолована станишта – популације су сведене на подручја Кимберли, западну Северну територију и област реке Орд и њених канала за наводњавање. Сужавање расположивих станишта и изловљавање су главни узроци смањења, некада велике популације, на мање од 2.500 зрелих јединки. С обзиром да велики удео у смањењу броја гулд амадина чини хватање за потребе авикултуре, Аустралија је 1960. године забранила њихов извоз.

guld amadine - geografska rasprostranjenost

Географска распрострањеност гулд амадина- By Nrg800Own work, CC BY-SA 3.0

Поред отворених станишта са спинифекс травама, типична станишта гулд амадина су шуме еукалиптуса (Eucalyptus brevifolia и Eucalyptus tintinnans), чија стабла представљају најважнија места за гнежђење ових птица. Парови бирају места за своја гнезда тако да буду што ближе изворима воде (не даље од 4 km), који се задржавају и током сушне сезоне.

Гулд амадине су друштвене птице које живе у јатима. С обзиром да нису претерано територијалне, неретко се могу видети и у друштву других врста птица, најчешће врста Poephila personata и Poephila acuticauda.


Исхрана

Основна храна гулд амадина су семена најразличитијих врста трава. У току сушне сезоне најчешће се хране семенкама спинифекса, трава зубача, сирка и др., док се током кишне сезоне хране семенкама какадуове (Alloteropsis semialata), беле (Sehima nervosum), пиринчане (Xerochloa laniflora) и кенгурове траве (Themeda triandra). Иако су претежно биљоједи, гулд амадине ће се, мада ретко, почастити и ситнијим бескичмењацима.

Alloteropsis semialata

Alloteropsis semialata (какадуова трава) – By Marjorie Lundgren (personal communication) [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

С обзиром начин исхране у природном станишту, гулд амадинама у заточеништву је потребно давати разноврсну храну, чију основу треба да мери да чине мешавине семења за егзоте (просо, мухар, светло семе, љуштени овас и семе конопље). Иако знају да буду тешке када је у питању нова храна, амадине ће јести и воће и поврће, на које их је могуће, уз мало стрпљења, навићи. Поред поменуте хране, обавезно и треба давати и просо у класу, иситњене љуске од јајета, сипину кост и сличне изворе калцијума, а с времена на време црвиће (Tenebrio sp.) и јајчану храну. За амадине је карактеристично да имају веће потребе за јодом, који им, уз витамине, треба давати као додатак исхрани. Недостатак јода се, код гулд амадина, манифестује опадањем перја главе – уколико се таквим птицама понуди храна богата јодом, перје ће им поново израсти.


Понашање

Гулд амадине су друштвене птице које се могу гајити заједно са птицама сличне величине и темперамента. С обзиром на наведено, никако их не треба мешати са агресивним врстама птица, поготово са крупнијим врстама. Не препоручује се држање само једне птице у кавезу, већ их треба држати у пару или већим или мањим јатима, у зависности од расположивог простора.


Размножавање

У природи се гулд амадине гнезде у дупљана дрвећа, недалеко од извора воде. Сезона парења се поклапа са почетком сушне сезоне, када хране има у изобиљу. Женка сваког дана, обично рано ујутро, снесе по једно јаје – укупно их снесе у просеку 4-8 по леглу. Инкубација обично почиње након што женка снесе сва јаја (или бар пола од укупног броја) и траје око 2 седмице. И мужјак и  женка леже на јајима, а након излегања птића, обоје се старају о њима. Инкубација траје око 3 седмице, а млади су потпуно развијени и самостални са око 6 недеља старости. Полну релост стичу након првог митарења, када добијају боју одраслих птица, што се најчешће дешава у периоду између 6. и 9. месеца старости.

Младунче гулд амадине

Младунче гулд амадине – By Ltshears (Own work) [CC BY-SA 3.0 or GFDL], via Wikimedia Commons

У заточеништву се релативно лако размножавају, уколико им се обезбеди одговарајуће гнездо у виду кутије са широким отвором при врху горње ивице предње стране. Иако нису нарочито веште у прављењу гнезда, гулд амадине ће понекад од расположивог материјала (гранчица, влакана кокосовог ораха, папирних и платнених траке и сл.) саме направити гнездо.

С обзиром да су склоне напуштању јаја, а посебно птића, у току гнежђења их треба што мање узнемиравати. Такође, да би се проблеми са напуштањем птића и јаја избегли, треба упаривати само оне птице које су правилном исхраном добро припремљене за гнежђење. Притом, превише младе и неискусне птице не треба упаривати, док не потпуно не стасају за размножавање.


Гулд амадине у авикултури

Уз аустралијске зебрасте зебе, гулд амадине су највероватније најзаступљеније воскокљуне зебе у авикултури. Од 1887. године, када су први пут увезене у европу, па до данас, ове прелепе птичице не престају да опчињавају авикултуристе, који их радо држе у својим домовима и одгајивачницама. Нажалост, насупрот великом броју ових птица у авикултури, дивље популације се, због изловљавања за потребе индустрије кућних љубимаца, уништавања и деградације природних станишта (неконтролисаним пожарима којима се уништавају места за гнежђење и извори хране), суочавају са брзим смањењем.

С обзиром на релативно мирољубиву природу и друштвеност, гулд амадине су идеалне за простране волијере у којима се могу држати са различитим врстама птица сличног темперамента. С обзиром да су живахне птичице, треба им обезбедити што већи кавез. Према неким препорукама, минимална величина кавеза за један пар птица треба да је бар 60 цм дуг, 30 цм широк и 40 цм висок, мада има и других становишта по којима се препоручују и већи кавези. Свакако се за потребе размножавања препоручује држање само једног пара птица у кавезу. Кавез не треба да је постављен на прометном месту и не треба да је изложен промаји и утицајима спољне средине.

Да би ове прелепе птице биле веселе и здраве, неопходно им је свакодневно давати разноврсну храну која, поред мешавине разног семења треба да садржи воће, поврће и додатке исхрани (витамини, јод, калцијум и др.). Бар једном дневно, а по потреби и више пута, неопходно је мењати им воду, која треба да им буде доступна током целог дана. Поред адекватног простора, разноврсне хране, гулд амадинама треба неколико пута седмично, омогућити и приступ плитким посудама (нр. тацнама за саксије) са млаком водом како би се окупале.

Током дугог низа година заљубљеници у гулд амадине су успели да произведу велики број мутација ове прелепе птичице. Мутације се могу посматрати с обзиром на:

  1. боју главе,
  2. боју тела и
  3. боју груди.

Као што је већ поменуто, боја главе може бити црвена, црна и жута. Што се тиче боје тела, мутације које се срећу код мужјака су: зелена, разводњена („dilute“), пастелна, жута, плава и сребрна. Код женки се јављају: зелена, жута, плава и сребрна. У односу на боју груди разликује се три мутације: љубичаста, розе и бела. Комбинацијама поменутих боја се добија велики број прекрасних мутација ових прелепих птичица. Занимљиво је и то да, због начина наслеђивања боја јединке са црвеном и жутом бојом главе могу давати потомство свих боја, док црноглаве јединке могу давати само птиће са црном бојом главе.


Извори

  1. E-Finch – Gouldian Finch – Chloebia gouldiae (changing to Erythrura gouldiae)
  2. xeno-canto – Gouldian Finch · Erythrura gouldiae · (Gould, 1844)
  3. IUCN Red List – Erythrura gouldiae
  4. Wikipedia – Gouldian Finch
  5. Finch Information Center – Genetics
  6. ScienceBlogs – Plumage Color Influences Choice of Mates and Sex of Chicks in Gouldian Finches, Erythrura gouldiae
  7. Gouldian Finch Info
  8. Lady Gouldian Finch